Tačno u podne dana četvrtog, juna, godine 1993, jasan glas Lili Marlen začuo se sa radio frekvencije 102,7 i Nišlije se zapitaše: "Šta je ovo?", i mi im odgovorismo: "Ovo je Fast radio".
U to vreme ratne psihoze započeli smo naš program najpoznatijom anti ratnom pesmom. Zato što smo želeli da širimo mnoge anti ratne misli kao opozicija većini medija, skoro svima (privatnim i državnim), gde ste mogli jedino da čujete o mržnji, ratu i tamnoj strani svetske politike, istovremeno ova većina medija počela ja da cenzuriše neprijateljske pesme (Hrvatska).
Mi smo doneli sopstveni zaključak da ako Nemci mogu da slušaju Čajkovskog, a Rusi Vagnera - zašto bi nama bilo zabranjeno da slušamo bendove iz Slovenije, Hrvatske i Bosne? Sa ovom idejom na umu počeli smo da kreiramo džinglove na stranim jezicima. i kroz ovakav način izražavanja napravili smo jasnu distancu izmedju politike rata i nas.
Pojavili su se prvi problemi.
Konkurentska radio stanica vodjena korupcijom ne bi li stvorila Nacionalnu Profesionalnu Komisiju, zaključila je da bi Fast radio ometao planove za otvaranje nove lokalne radio stanice u Kuršumliji, iako je vremenski okvir za koji je to trebalo da se dogodi bio 10 godina! Nama je ovo izgledalo kao potpuna glupost, ali zakon je zakon, i policija je dobila naredjenje da zatvori našu radio stanicu i zabrani nam rad. Ali zahvaljujući našim slušaocima koji su nas upozorili na vreme da, rekavši da se neko sprema da upadne na radio i da uzme opremu, mi smo uspeli da sačuvamo opremu i posle tri dana radio inspekcija se vratila u Beograd. Onda smo počeli da emitujemo Fast radio sa nepoznate lokacije (privatna kuća). Ovo je bio period ada smo radili nelegalno, ali to je trajalo samo nekoliko meseci, jer nam je komisija produžila dozvolu za rad zbog velikog interesovanja javnosti i mnogo priča o ovom slučaju. Ali od tog trenutka nismo više mogli da emitujemo infotmativni program koji nije saglasan saformalnom politikom, jer bi nas zatvorili. Stoga smo odlučili da iskoristimo ovakvu situaciju i da ponudimo političarima opozicionog bloka gostovanje na našem radiju, ne da bi pričali o politici, već samo o svom životu, studijama itd. Naša želja je bila da ih prikažemo kao normalne osobe sa kojima bi naši slušaoci mogli da se lako identifikuju. Postojal su kontakti uživo sa raznim političarima, koji su dva sata odgovarali na pitanja slušalaca.
Tokom ovog perioda imali smo razne goste: Zoran Djindjić, bivši premijer Milan Panić, Vojislav Koštunica, i tadašnji gradonačelnik Zoran Živković. Drago nam je da su oni bili naši gosti i da su napravili džinglove za naš radio. Takodje smo pozivali i ljude iz Socijalističke partije, ali niko od njih nije pokazivao interesovanje da nam bude gost.
Zatim smo počeli da pozivamo lokalne muzičare da nam budu gosti i započeli smo projekat pod nazivom NPO (niški Pokret otpora) koji je sakupio apsolutno sve muzičare iz Niša. Istovremeno, emitovali smo emisiju pod istim imenom, u kojoj su 30 do 45 minuta gostovali autori i muzičari, od kojih su neki po prvi put emitovali svoje pesme. Uradjeno je 102,7 radio emisija ( 102 potpune emisije i 7 pesama u 103.) . Kao što smo već pomenuli, 102,7 je frekvenca Fast radija.
Državna nacionalna televizija je pratila naše NPO emisije, a kasnije su nam i ponudili da napravimo 4 TV emisije sa niškim bendovima, jer smo mi imali zanimljivu interakciju sa njima tako da smo lakše mogli da napravimo selekciju medju ovim bendovima - saradnja na ovom polju još uvek postoji. Kao što smo već pomenuli, džinglovi igraju posebnu ulogu u istoriji Fast radija. Trudimo se da internacionalizujemo naš posao na radiju npr. snimanje džinglova na različitim jezicima - slovenački, hrvatski, bošnjački, makedonski, madjarski, bugarski, albanski, grčki, japanski, danski, italijanski, hebrejski, ciganski, španski, engleski... Svaki gost je imao mogućnost da snimi džingl na svom jeziku. Ovakav način rada je još uvek prisutan.
U trenutku kada je na državnoj televiziji počelo da se govori o Nato paktu i mogućem bombardovanju, mi smo puštali serijale humorističkih Nato pakt džinglova npr.: " Dragi Nato, ukoliko će te da bombardujete moju zemlju - molim vas da pogodite kokošinjac mog komšije , jer kad dune vetar od Trupalskih šuma, nanosi sav smrad u moju dnevnu sobu" ...Ovi džinglovi su imali velikog odziva u javnosti i takodje su privukli puno pažnje, kao i pozitivne komentare naših kolega sa drugih radio i televizijskih stanica i novina.
Onda je počelo Nato bombardovanje - i ne obazirući se na opasnosti rada pod ovakvim uskovima, fast radio je nastavio sa emitovanjem. Tokom prve nedelje bombrdovanja samo je državni i naš radio nastavio sa emitovanjem.
Pokrenuli smo serijal radio šou programa pod imenom - "Ocene i želje iz skloništa", ovo je bila šansa za ljude u skloništima da komuniciraju jedni s drugima, preko celog grada. Takođe smo inspirisali ljude da daju imena skloništima, te smo dobili imena svih skloništa u gradu:
Monika Levinski, Bil Klinton, Lukašenko i tako dalje...
Takođe smo održali i specijalni šou, koja je slavila 18 rođendan u skloništu...
Danas je fast radio uskraćen za dnevni novinarski sadržaj, ali zato ne oskudeva u drugim zabavnim i modernim muzičkim sadržajima koji oslikavaju generacije muzikologa i iskusnih Disk Jockey umetnika.

Puno pozdrava! Čujemo se...